Splitske štorije

Tija bi umisto na vrata od raja
Da pokucan na vrata od trajekta
I da prođen lišo za kartelu
Da onome barbi platin bagatelu
Tija bi da mi bonaca okupa p**e
I da se cila vičnost pritvori u minute
Tija bi žicon od gitare vezat cime
Akoštat u Luku i zapivat tvoje ime
Tija bi ne gledat more i pisat na ovi dan
Tija bi da je onega lita sve bija ružan san
I svaki put kad galeb prileti kampanel
Nebi moren tija slikat akvarel
Nebi tija da su lita bez tebe tužna
Tija bi bacit udicu u mora južna
Da me naučiš dvi, tri riči
I da skupa infišamo u lipotu cesarice...

Fališ

Dan ka i svaki drugi. Oblačno vrime. Ili si na skijanju ili si na kauču. Juva je na špaheru, stakla su zamagljena od kondenzacije. Petak je. Dan ka i svaki drugi. Na godišnjen san, ulinija san se i neda mi se maknit. Vrtin cili dan po portalima, čitan i ne virujen, pa pročitan opet i opet ne virujen. Unervozija san se pa šetan po stanu gori doli ka šimija. Sidnen pa opet pročitan, pa mi dolaze poruke...svi u suzama pa plačen i ja. Vrime je al nije više oblačno. Vrime je... Ka da je cili Split u jednome momentu obasjan suncen, vratilo mu se njegovo dite, plačen ka mater. Ne znan ni šta bi napisa, toliko pametan čovik ne može bit jer ko bi normalan razumija ovu ljubav. Tu nan je napokon na dlanu, definicija ljubavi i snaga jednog obećanja...Nekad zaboravin di živin, nekad zaboravin zašto se uvik naježin kad prođen kraj Poljuda. A evo danas mi je opet sve kristalno jasno.

Dok na sjeveru pada snig danas je u Splitu prvi dan lita.
Vrime je...i nije više oblačno.

Fala ti Ivane na ovome sunčanom danu!!!

Daleko negdi u južnin morima
Di se tišina miri u boforima
U nekoj vali tisnoj
U neveri bisnoj

Tu ću te u pismi srest
Dvi, tri riči moja pričest
I galeb ce priletit verse
Kad se tuge odmrse

I ostat će jedno svitlo u daljini
Na pučini nestajat dupini
I sist ću na lažinu i guštat
A ti ćeš se znan odgori rugat...

Pismo Dida Mrazu

U cilome ovome od života ćumezu
Na dnu škafeta naša san pismo Dida Mrazu
Naša san ga sinoć poslin večernjih vijesti
Bilo je zgužvano ka da san ga naša na cesti

Nerazumne riči,izbliđena slova
Ljubav, srića i godina nova
Nisan ga posla,bija san u priši
Opili su me od života bučkuriši

I zato evo danas,pismo ću ponovno napisat
Želja ima ijadu, valjda ih neko neće izbrisat

Dragi Dida Mraze na Sjevernome polu
Pošalji napuštenoj dici coca colu
Pošalji in zagrljaj,osmijeh i ljubav
Ladno je dida,triba in dugi rukav

Poslušaj Dida moje želje male
Pošalji malo sriće do kirurške sale
Pošalji malo nade na odjele razne
Na odjele intenzivne i zarazne

Medicinskom osoblju pošalji slatke snove
Jer čujen da se nisu baš naspavali godine ove
A svima onima koji bi tili živit i lakše disat
Pošalji in respirator koji se ne može opisat

E sad kad si me lipo posluša i čuja
Pošalji u Petrinju hektolitar maslinova uja
Pošalji in spizu,lijekove i deke
Jer njihove su mirne noći predaleke

Gori u Baniji dogodilo se sranje
Moran beštimat Dida,gadno je stanje
I cilu nan godinu neki belaj neda mira
Dida ugasi muziku kurbinoga pira

Dosta nan je bilo i potresa i kiša
Pojavi se starče jebemu miša
Pojavi se sa vrićon punon sriće
Jer prestat ću virovat u američke priče

P.S.

Dida zaboravi sve šta san napisa u pisamcu
Daleko je Sjeverni pol i dug je put starcu
Ne tribaš nan poslat ama baš ništa
Snać ćemo se sami za konačišta

Ja živin u zemlji na brdovitom balkanu
Njene lipote u ovu štoriju ne stanu
I zato dragi Dida ne pali sobove
Ne može se sletit na naše krovove

Mi imamo ljude koji bolji su od tebe
I odma me nešto u grlu zagrebe
Jer njihova srca sad su ka jedno
Jer kad susidu je loše njima nije svejedno

Fala ti Dida Mraze na svemu
I znan da ćeš reć nema na čemu
Fala ti šta još uvik postoje ljudi
Bez obzira o kojoj se radilo magnitudi.

Ja virujen u ljude a ne u Dida Mraza.

...sta da radin u ovo ludo vrime...

Nemojte se samo zavuc u sobe na mobitele i kompjutere. Probajte malo sa faimlijon se druzit ma koliko god van to mozda i ne zvuci zabavno. Mislin da je to ono najbitnije u ovo vrime... Probajte malo sa cacon, sa materon, braton, sestron popricat. Odigrajte neku drustvenu igru. Pricajte, recite in da ih volite. Nikad ne znas kad ti je zadnji dan na ovoj planeti.... Ovo sve zvuci ko neki klisej, ali to van je dragi moji ljudi jedina i prava istina. Kad bude kasno onda cete zalit za tin stvarima, to van ja govorin iz vlastitog iskustva. Bolje van je ne naucit ovo na tezi nacin. U ovome birajte laksi nacin virujte mi....
Evo ovo van je ovako neko opcenito misljenje nase redakcije u vezi toga sta radit u ovo lude vrime ove bolescine sta nan neda vanka iz nasih kuca...
Cuvajte sebe i svoje bliznje, a moze i one daljnje...
A mi cemo se probat javit jos koji put, mozda i malo cesce da van ispripovidimo jos pokoju pizdariju.
Uzivajte dragi ljudi koliko se to da !!!