Built4u

Samo nek mi neko kaže kako je lako kupiti pumpu za bicikl!
Još malo, pa ni hleb neću umeti, bez uputstva, naručiti!

www.linkedin.com

Sindrom "treba mi za juče" je aktuelan tokom cele godine, a desi se, eto, i da iskoči i uoči Nove godine. 😉
Možemo li išta korigovati, menjati ili prihvatiti tako kako jeste i gurati dok još ide, tako kako ide, pročitajte u članku.

Inspiracija za tekst je bio vlasnik i osnivač i Andreja Nikolić !
(Samo da osvestimo, da se to dešava i najboljima!😉)

Treba mi za juče! Kako planirati saradnju s nekim ili naše učešće u prometu kod klijenta, kada ne želi da radi sa nama, ne treba mu, ima drugog dobavljača, skupo mu je?

"Vidi kako sam ja..." ili "Govorili su da nećemo uspeti...", ili možda "Krenuli smo od nule..."

Možda. Ok. Super.
Prvo, šta želimo upoređivanjem dobiti?
Kada sam govorila da mi treba fleksibilno radno vreme jer nije isto biti samohrani roditelj (uzgred, mrzim taj izraz) i imati partnera kući koji može da ti pomogne, niko mi hteo da čuje, ni kolege, ni menadžeri.
I bez obzira što pričaš da moraš i kuvati i prati i ići u školu, trčati na trening dečiji, popraviti sijalice, čekati majstore, plaćati račune - jok, nikoga nije briga! Jer, kako oni mogu...

E sad, umesto tog upoređivanja i merenja čiji je veći, pardon ko je uspešniji i koliko, hajde da pričamo i o tome kako smo stigli do tog pijadestala uspešnosti.

Hoće li se tvoja tetka, tata, konekcija preko veze - javiti i meni na telefon?
Hoću li imati u startu xy eura da započnem biznis?
A šta ako nemam šta staviti pod hipoteku? Kako doći do kredita? Kako doći do klijenata, ako nemamo ni dinar za reklamu?
Kako pokrenuti proizvodnju, otvoriti radionicu, zanat?
Kako pozvati neku facu, kad niko neće da odgovori na imejl? Ulistati proizvode bez ucenjivanja i uslovljavanja? Dobiti subvenciju i pomoć, bez ulaska u stranku ili veze?
Na mrežama - svi su kao idealni i dostupni, uvek! U životu - baš i ne!
Postoji puteva mnogo, moguće je, naravno! Samo ne onaj - "kako sam ja...!"
Često ne pričamo i ne pišemo o tome "kako" nešto uraditi. Jer to nekad "kako" nije za svet, za medije, a nije ni za naš Ego dobro.

Jedna mlada žena, koja sebe naziva influenserkom, je uspela to postati, tek udajom za onog ko joj može obezbediti život kakav je htela. Naravno, taj stil života promoviše i prodaje.

Vlasnik proizvodne fabrike, zaboravlja da je sredstva i opremu tata platio i kupio i obezbedio učešće i nagrade na svim medijima i portalima, kontakte, veze, kredite. Priča kako je sam od početka... Ne spominje koja banka mu je obezbedila i na osnovu čega kredit od milion eur?

Jedna spisateljica psiholog piše o muško ženskim odnosima, vezama, braku, deci, a živi sama već 20 godina. Roditelji joj još uvek plaćaju stan i troškove i još ponešto.
Da se razumemo, sve to je ok. Svako od nas traži svoje mesto na ovoj planeti.

Zapitamo li se:
Ko su nam uzori? Znamo li kako rade, s čim se bore i kako su stigli tu gde jesu?
I bez obzira kako su došli do tog nekog uspeha, morali su platiti nečim: poslušnošću, poniznošću, uslugama, ...
Ako nemamo iste polazne tačke, vredi li da upiremo na takav način i slepo ih sledimo?

Koliko li su uspešni? Želimo li istu cenu platiti?
Samo malo više naglas razmišljam!

Vrede li ista rešenja za sve?