OAK Novi Sad

to onim redosledom kako je nacrtano na karti. U orijentiringu se takmičari kreću po nepoznatom terenu (stazi), a da bi to mogli, koriste se pomoćnim rekvizitima: specijalnom kartom tog terena i kompasom. Iz tog proističe I osnovni zadatak u orijentaciji. Takmičari se dakle, uz pomoć karte i kompasa, kreću nepoznatim terenom, a njihova zadata staza I kontrolne tačke koje na terenu treba da pronađu, ucrtane sun a karti. U svakom trenutku takmičar(ka) moraju znati gde se nalaze i naravno na osnovu svog znanja i iskustva u čitanju karte, da donese odluku o tome kojim pravcem će se kretati kako ni najbrže obišli celu stazu I pronašli sve kontrolne tačke. Znate kako kaže narodna poslovica: “Preko preče, okolo bliže.” E, upravo tako je često u orijentiringu. Nekada je brže ako se brdo obiđe, nego da se ide preko njega. Takve i mnogo komplikovanije odluke svakog trenutka donose takmičari u orijentiringu. U tome je čar ovog sporta.