Virtuelni asistent

Video je posvećen mom tati,najvećem poznavaocu tekstila,prediva za tekstilnu industruju,tržišta tekstilne industrije,uvoza sirovina posebno sirovog pamuka,jedan od najvećih stručnjaka iz tekstilne branše na teritoriji Balkana.Vrhunski ekonomista za uvoz i izvoz,trgovinu i sve što ima veze sa tekstilom.
Znanje o prodaji naučila sam od njega.
Sta je marža,bilo je pitanje koje mi je milion p**a ponovio.
Želeo je da budem profesor,da nikako ne idem njegovim stopama.
Kada sam mu saopštila da ne želim da radim u školi i da ću da otvorim firmu,naljutio se.
Pitao je,a sa čim ćes da trguješ?Iza mene je stajala velika državna firma,magacini,šleperi,ceo sistem zaposlenih,a sta ti imas?
Odgovorila sam,pamet i ove dve ruke.Biću bolja od tebe i zaradiću više.
To je bilo negde desetak godina nakon dogadjaja koji sam prikazala u videu.
Elem,video je moje sećanje na jedan dogadjaj iz 90.godina.Generisane stare slike.
Moj tata je doživeo da vidi sve moje rezultate.Nije mi nikada priznao da sam bolja u poslu od njega.
Nije mi nikada direktno pokazao i da sam hrabrija,jer on nije smeo da pređe u privatni sektor.
Govorio mi je,ti si žena.Lepa si na mene.😀
Danas je Dan žena,fali mi njegovo pumpanje samopouzdanja,zagrljaj i da mi kaze da me voli.Poklone je ostavio,pre nego što me je zauvek napistio.
Kada bih danas mogla da mu nešto kažem,pokazala bi mu ovaj reel samo.Mi iz 90.godina.Sve bi znao!
Zbog njega sam naučila i posao koji danas radim,ali to je neka druga priča.