Superhrana DTC

cini i ritualnim ceremonijama. Brazilski domoroci i danas koriste prah guarane kao lek i konzumiraju ga u malim dozama od detinjstva, a smatra se jednom od najkorisnijih biljaka u amazonskoj džungli. Dakle, ova hrana upotpunjava ishranu ljudi već vekovima samo što su do sada u njihovim blagodetima uživali samo lokalni stanovnici, a danas nam je dostupna svima!

Šta definiše SUPERHRANU? Superhrana je hrana koja je prepuna moćnih jedinjenja, vitamina, minerala, proteina, enzima, antioksidanata i drugih nutritienata. Kada se koristi redovno daje telu “injekciju” zdravlja! Podižu nivo energije, održavaju zdrav hormonalni balans i imunitet, uništavaju viruse i vrše detosikaciju tela. U velikoj meri mogu da spreče hronična oboljenja. Superhrana spada u funkcionalnu hranu. Pojam funkcionalne hrane se odnosi na namirnice čija duža konzumacija može da utiče preventivno ili terapeutski na pojedine aspekte ljudskog zdravlja. Zašto je SUPERHRANA stekla toliku popularnost kod ljudi koji vode računa o zdravlju? Sve je veći broj ljudi koji zbog obaveza ili načina života ne stižu da unesu sve potrebne hranljive sastojke kroz dnevnu ishranu. Ako ste među njima, tada je idealno rešenje da uz redovnu ishranu uvedete superhranu, pošto često imaju više hranljivih materija po gramu zapremine, dobijate više hranljivih materija po zalogaju nego što biste dobili jedući mnogo više recimo voća i povrća. Na primer, samo jedna kašičica kamu kamu praha ima i do 600 puta više vitamina C od narandže. Da li hrana može biti lek? Još pre 2500 godina veliki mislilac Hipokrat je izjavio: „Neka hrana bude lek, a lek neka bude hrana”. Svojom mudrom i vizionarskom izjavom Hipokrat je već tada nagovestio mogućnosti lečenja hranom umesto medikamentima. Od tada pa do danas, istraživanja o uticaju ishrane na naše zdravlje kreću se uzlaznom linijom, a pokret koji promoviše zdravu hranu sve je jači, ne samo u svetu, već i kod nas. Termin funkcionalna hrana (u koju spada i superhrana) javlja se prvi put osamdesetih godina prošlog veka u Japanu, zemlji koja je prva priznala funkcionalnu hranu i definisala je kao alternativu medikamentima. Funkcionalna hrana, zbog veoma jakog farmaceutskog lobija, dugo nije bila priznata, ali je uprkos tome postala predmet izučavanja mnogobrojnih organizacija, kao na primer Institute of Medicine’s Food and Nutrition Board. godine nastala je nova nauka u okviru američke prehrambene industrije – Food and Nutrition science. O značaju korišćenja ove hrane u našoj ishrani svedoči i činjenica da je Američka agencija za lekove ipak posle dugo vremena i velikih otpora farmaceutske industrije priznala blagodeti funkcionalne hrane. Kod redukcije povišenih vrednosti triglicerida, LDL ili takozvanog lošeg holesterola i šećera u krvi, dve kašike funkcionalne hrane dnevno za doručak ili večeru znatno utiču na te vrednosti. Ipak, farmaceutska industrija, koja beleži strahovite profite na prodaji sirupa, kapsula i tableta, pokušava da „direktnu konkurenciju” suzbije koliko je to moguće, prećutkujući pri tome činjenicu da samo u Americi godišnje umire više od 100.000 ljudi od propratnih pojava lekova…

Terapija ili preventiva funkcionalnom hranom lišena je bilo kakvog rizika zato što se ne javljaju nikakve kontraindikacije niti sporedni efekti. Interakcije sa drugim preparatima nisu poznate tako da se ta hrana može koristiti neograničeno vreme. Novi Zakon o zdravstvenoj zaštiti je predvideo široku paletu alternativnih metoda u borbi za zdravlje čoveka. Terapija funkcionalnom hranom nesumnjivo će zauzeti značajno mesto u toj borbi i dobiti svoje verne korisnike. Deo teksta preuzet sa:
http://www.politika.co.yu/rubrike/zivot-i-stil/Medicina/Hrana-kao-lek.lt.html