Svesno telo

Često se kod tema vezanih za seksualnost ističe - s pravom - da je potrebno da jasno postavimo svoje granice, da eksplicitno izgovorimo svoje želje, i da sve što se dešava bude u okviru naše oblasti pristanka. Ovo je nužan i dragocen korak, ali često nije prvi koji možemo da učinimo sa mesta na kom smo.

Na ovoj radionici ćemo početi od toga da li uopšte znamo šta želimo i šta ne želimo. I, ako ne znamo, kako možemo da počnemo da to osećamo slušajući svoje telo.

Kada dođemo do svojih želja i granica, da bi nam postalo prirodno da ih izražavamo u stvarnim životnim situacijama, potreban je još jedan korak - da počnemo da ih vrednujemo. Da duboko u sebi znamo da je ono što osećamo važno i da se prirodno za to zauzimamo.

Treći korak je izražavanje i ostvarivanje naše seksualnosti u praksi.
Seksualnost je posebno zanimljiva tema zato što na neki način pojačava i odražava naš način postojanja u svetu, i ovaj deo će nužno ukazati na naša osetljiva mesta. U bezbednom i podržavajućem okruženju ćemo istraživati kako možemo da im damo podršku.

Prijava i više informacija: https://forms.gle/oTyTtN8rsTGsu4499

Što se tiče seksa, ranjivost mu daruje naročito zadovoljstvo. Zbog nje seks može postati radostan - vrtoglavo zadovoljstvo od prepuštanja nakon oklevanja, otimanje uzdaha pri dodiru, olakšanje u pronalasku ekstaze. Moramo da budemo ranjivi - da rizikujemo, da budemo otvoreni za nepoznato - ako želimo da doživimo radost i preobražaj. To je veza: zadovoljstvo obuhvata rizik, i on se nikada ne može sprečiti ili izbeći. Nećemo naći - niko od nas - seksualno ispunjenje ako očvrsnemo protiv ranjivosti. Nalazimo ga u priznavanju i otvaranju prema našoj univerzalnoj ranjivosti.
Receptivnost takođe može biti ključni deo zadovoljstva. To je izuzetno dvosmislena osobina; prijemčiva je, otvorena i pozivajuća - i, samim tim, rizična je. Pustiti nešto da uđe, biti porozan - biti prijemčiv prema potrebama i željama drugog - to je ono od čega neko postaje nežan prema osećanjima drugih i što ga stavlja njima na milost i nemilost. Kada nekoga pozovem da uđe - kada želim da uđe - nikada ne mogu biti sigurna da će ući onako kako ja želim. Takođe, nikad ne znam unapred kako želim da uđe. Zato je poziv na seks zastrašujuć i zato može da bude tako dirljiv. Susresti se u svojoj želji i biti iznenađen u svojoj želji - to je vežba međusobnog poverenja i pregovaranja o strahu. Kada funkcioniše može delovati čudesno, kao čarobni spoj, bezbedan i rizičan u pravoj meri, ugodan i izazovan u pravim razmerama. Retkost je to, ta čudna alhemija tela i umova koja može uticati na to stapanje poznatosti i nepoznatosti, lakoće i iznenađenja. I zato što je retkost, treba je ceniti.
Za prepuštanje u seksu - kada dozvoliš sebi da zađeš u područje intenziteta, u tanak procep između znanja i neznanja šta želiš, između kontrolisanja akcije i dopuštanja akciji da preuzme vođstvo; kada iskočiš iz tobogana u ovu vodu koja teče i nosi te Bog zna gde - potrebno je da se na drugoga svali ogroman teret poverenja, poverenja da će se odreći svoje slobode zloupotrebe. Želimo da možemo da kažemo: „Verujem da me nećeš povrediti. Verujem da nećeš zloupotrebiti svoju moć.“
…
Svaki seks, zapravo, podrazumeva igru moći i odricanja, s dvosmislenim prostorom između znanja i neznanja. U svakom seksu suštinski smo ranjivi: goli, povredivi, i fizički i psihički. Takođe, u svakom seksu, bezbednost i sigurnost potiču iz određivanja naših želja, zadovoljstava, izgovaranja da i ne, unapred. Ta vrsta preventivnog pregovaranja - sa samim sobom isto koliko i s bilo kim drugim - može biti neophodan uslov da se uopšte doživi zadovoljstvo, oslobađanje i istraživanje, jedini položaj iz kojeg zadovoljstvo ima šansu da se pojavi.
Katherine Angel
knjiga: Sutra će seks opet biti dobar
Areté
slika: Anne-christine Roda

Kada govorimo o promeni načina na koji vodimo ljubav, sama suština je svesnost. Ona je ključna za podizanje seksa na nove visine. Prvi korak ka svesnosti jeste da neprekidno obraćamo pažnju na svoja tela i budemo svesni tačno onoga što radimo i osećamo dok vodimo ljubav. Polako, polako, budno pratimo svaki pokret, svaki čin, svaki dah. Kada naučimo da posmatramo sve što se dešava u našem telu, i da budemo sa tim, sam čin seksa potpuno zaokuplja našu pažnju i postaje polje naše percepcije. I samim tim što smo tu i što ga posmatramo, mi ga transformišemo.
…
Intenzitet seksualnog sjedinjenja i snaga kojom nas uvlači u sebe olakšava nam da budemo svesni neuhvatljivog sadašnjeg trenutka, lakše nego dok hodamo ili kuvamo ili obavljamo neki poznat zadatak. Seksualno zadovoljstvo uz svesnost kreira iskustvo koje samom svojom prirodom može da nas usidri u sadašnjem trenutku.
…
Da bi nas dovela u sadašnji trenutak, Ta**ra traži da svoju pažnju i svesnost zadržimo na sebi. U uobičajenom seksu, primetila sam da je najčešće pažnja pre svega na partneru ili partnerki, da smo fokusirani na njegovo ili njeno zadovoljstvo. Kako mu je? Pitala sam se. Da li uživa? Da li ovo dobro radim? Da li je dovoljno ili je previše? Bio je skoro važniji od mene. Kada je moja pažnja, na taj i druge načine, bila fokusirana na mog ljubavnika, primećivala sam da nemam stvarnu unutrašnju povezanost sa svojim telom, niti osećaj da sam ukorenjena u sebi i ka dole. Bila sam skroz gore i napolju, i u suštini sam vodila ljubav za nekog drugog. Ta**ra me je naučila da svoju pažnju vratim na sebe, da zaboravim na njega i da se pre svega posvetim svojoj energiji. Naučila me je da svest usmerim ka unutra, ka dole i nazad u svoje telo, da osetim svoj stomak i svoj dah, da vodim ljubav za sebe, pre nego što se posvetim njemu. To možda zvuči suludo, ali zapravo menja sve! Stvara lakoću i opuštanje, iz kojih se budi prirodna bliskost i privlačnost, a nesigurnosti se lako raspršuju. To znači da prvo osetim energiju svog tela, da se sjedinim sa njim, pre nego što ga sjedinim sa drugim. Nudim svoje telo svom ljubavniku, telo u unutrašnjem skladu, živo i radosno, spremno da vodi ljubav. Sa ovim stavom primarnog fokusiranja na sebe, ukorenjivanja i centriranja unutar sebe, toliko više toga može da se dogodi u ljubavi.
Diana Richardson
knjiga: Heart of Ta***ic S*x
slika: Rekha Garton Photography

Kada možemo da vidimo svoju lepotu, bez ekstravagantne samo-opsednutosti, to je prvi korak ka otkrivanju svoje duše, da bismo joj konačno dali pažnju i brigu koju zaslužuje. To nije toliko ljubav prema sebi koliko je ljubav prema svojoj prostranijoj i misterioznoj duši. To nije narcizam, nego radije lek za narcizam. Prvo vidite sebe onakve kakvi jeste, zatim volite svoju dušu, zatim lako dišete.
…
Otkrivanje svoje sopstvene lepote - i ne govorim o tome u sentimentalnom smislu - osnova je dobrostanja. Vaša lepota je složena. Nije sva dobra i zdrava. Ona nije površna stvar, nego sama suština vašeg bića. Zaista lepi ljudi nisu nužno i fizički zdravi, emocionalno stabilni, laki u odnosima, ili produktivni i uspešni. Lepota obično zahteva neku nesavršenost, prestup ili prazninu. Celovitost vašeg bića, i dobro i loše, to je ono što omogućava vašoj lepoti da se pojavi. Ljubavnik je može videti. Roditelj je može prigrliti. Prijatelju može biti teško sa njom, a ipak je može voleti.
…
Kao što lepota prirode uključuje i oluje, suše i geološke erupcije, tako i lepota osoba uključuje emocionalne bure, periode suša i povremene eksplozije. Da bismo iskreno brinuli o duši, moramo da naučimo da cenimo i tamne elemente, isto kao i svetle. Kada počnete da cenite svoju tamu, moguće je da ćete isto tako početi da shvatate da je deo vaše svetlosti odbrana od tame. Možda ste spolja mirni, a vaš unutrašnji život je uzburkan i neobuzdan. Možda nećete ni da dozvolite sebi da se suočite sa svojom tamom. S druge strane, možda shvatate da svoju sreću i mir imate zato što ste uspostavili odnos sa svojom tamnom stranom. Bogat i stabilan osećaj bezbednosti može nastati na osnovu mirenja sa svojom tamom. Tama može mnogo da ponudi vašoj potrazi za srećom.
Thomas Moore
knjiga: Dark Nights of the Soul: A Guide to Finding Your Way Through Life's Ordeals
slika: Ho Ryon Lee