Triple F

Prva objava namenjena muškom polu. 🙂

Bio sam pod velikim utiskom nakon predavanja drugarice psihološkinje koja je govorila o partnerskim odnosima u postpartumu. Shvatio sam koliko malo zapravo znamo o periodu koji dolazi nakon porođaja i koliko bi mnoge stvari bile lakše kada bismo imali više informacija unapred.

Iako često govorimo o prvih godinu dana nakon dolaska bebe, važno je znati da intenzivan postpartum ne traje nekoliko nedelja ili meseci. Žensko telo se prilagođava promenama, regeneriše i oporavlja čak do 24 meseca nakon porođaja.

Zato nije neobično da žena oseća i dalje konstantne bolove u zglobovima, mišićima ili druge tegobe koje deluju kao da su nastale „ničim izazvane“. Hormonske promene ostavljaju trag na celom organizmu i proces oporavka traje mnogo duže nego što većina ljudi pretpostavlja.

U tom periodu i partnerski odnos može biti na svojevrsnom „stand by“-ju. Najčešće govorimo o umoru, preopterećenosti i velikim životnim promenama. Danas njene reakcije možeš doživeti kao nezainteresovanost za tebe. Sutra će možda tebi biti potreban predah. Zato je razgovor važniji nego ikada. Kada postoji podrška i otvorena komunikacija, izazovi se lakše prevazilaze.

Svi žele vreme za sebe. Omogući joj da ode na trening, prošeta sama, popije kafu sa drugaricom…

Ne zaboravi ni da je danas mnogo žena zatrpano informacijama sa društvenih mreža. Kada se tome doda telo koje izgleda i funkcioniše drugačije nego pre trudnoće, samopouzdanje lako može da bude poljuljano. Ohrabrenje, razumevanje i podrška partnera tada imaju ogromnu vrednost.

Nažalost, pritisak najbliže okoline često je usmeren na izgled. Komentari o kilogramima, figuri ili tome kako „treba da izgleda“ nakon porođaja i dalje su deo vaspitnog obrasca na našem podneblju. Ti treba da postaviš granicu.

Takođe, normalno je da postoje češće promene raspoloženja, pojačana briga, veća senzitivnost i razdražljivost. To znači da prolazi kroz jedan od najvećih fizičkih i emocionalnih procesa u životu.

Mnogo toga postaje lakše kada imamo makar osnovne informacije i kada pokušamo da razumemo kroz šta druga osoba prolazi.

Kegel nije samo „stisni karlično dno“. Evo ti primer:

Telo različito reaguje ako se vežba radi ležeći, sedeći ili stojeći.

A prava kontrola podrazumeva da osoba može voljno da:
- aktivira urinarnu regiju, zadrži kontrakciju i voljno opusti.
- uradi isto sa rektalnom regijom
- i tek onda kombinuje obe regije istovremeno.

Ono što najčešće viđam u praksi jeste da žene ne mogu da razdvoje urinarni i rektalni deo. Ili je telo zbunjeno i žena ne može da razdvoji aktivaciju željenog dela, ili uz aktivaciju karličnog dna ima potrebu da uključi gluteuse, aduktore ili stomak.

To znači da telo radi kroz kompenzaciju.

Ako moraš da uključiš pola tela da bi aktivirala karlično dno — onda problem nije „slab Kegel” ili “slabo karlično dno” već nedostatak preduslova da karlično dno uopšte radi pravilno.

Zato Kegel nije rešenje, naročito ako prilikom aktivacije ne razlikuješ aktivaciju svakog dela posebno i tako nemaš kontrolu nad ovim mišićima.

Prvo je potrebno stvoriti preduslove:
- bolju kontrolu disanja
- stabilnost
- rad okolnih mišića
- snagu i koordinaciju tela.

Tek tada Kegel terapija može da ima pravi smisao.

Jedna vežba ne može da reši sve. I poruka za trenere:

Ako forsirate da žena rešava simptome inkontinencije, bolova ili ozbiljnijih disfunkcija karličnog dna isključivo kroz „stiskanje karličnog dna“, bez razumevanja biomehanike i bez stvaranja telesnih preduslova — prestanite to da radite.

Takav pristup može napraviti još veću kontradikciju u telu i dodatno pogoršati stanje.

Karlično dno ne funkcioniše izolovano.
Ono je deo celog sistema.

Ako prepoznaješ sebe u ovome, uradi test koji sam pokazao u videu i napiši mi:
– šta osećaš
– šta ne možeš da razdvojiš
– gde dolazi do kompenzacija

Pa da zajedno vidimo koja terapija i pristup imaju smisla za tvoje telo.