ArteFakt

Ar nuvo (nova umetnost) ili secesija je umetnički pokret s početka prošlog veka koji je težio da uklopi umetnost u svakodnevni život i negira dotadašnje gledište o njenoj elitističkoj prirodi. Secesija se smatra sveukupnim umetničkim stilom koji obuhvata arhitekturu, grafičku umetnost, dizajn enterijera i većinu dekorativnih umetnosti...
Najveći doprinos secesiji dali su likovni umetnici Alfons Muha i Gustav Klimt, a autor ove slike je francuski umetnik Louis Théophile Hingre.

Delo ruskog realiste Ilje Rjepina „Nisu ga očekivali” ili „Neočekivani posetilac” (1884) evocira posebne prilike u carskoj Rusiji, konkretno mučnu atmosferu oko institucije progonstva, čak i kada se osuđenik vraćao kući. Umetnik ovde razmatra moralni problem revolucionara: njegove obaveze prema porodici i njegovo osećanje u odnosu na žrtve koje ona zbog njega podnosi. U slici je naglašen kontrast između vizuelne jednostavnosti kompozicije i složene, dramatične situacije, što joj daje posebnu originalnost. Da bi do takvog rešenja došlo, umetnik je godinama razmišljao o svojoj temi, praveći više varijanti slike. U glavnoj verziji, koja se danas čuva u Tretjakovskoj galeriji u Moskvi, povratnik dolazi pravo iz dubine u prvi plan. Njegova p**anja je naročito naglašena otvorenim vratima na kojima još stoji kuvarica, a trenutak iznenađenja sugerisan je stavom svih figura u prostoriji. Starija žena se kao magnetom privučena podiže iz fotelje, a deca prekidaju sviranje na klaviru i čitanje. Sva su lica zanemela i više deluju zaprepašćeno nego srećno zbog ovog neočekivanog povratka.

Prilikom jednog boravka u svom rodnom Orlovatu, Uroš Predić je naslikao seoskog svinjara Milića. Budući da je ova slika reprodukovana na razglednicama, na jednoj je sam Predić ostavio duhoviti komentar o slici: „Ovo je nekadašnji orlovatski svinjar čiča Milić, koga su spevali ovako „U našeg Milića kuća od listića“. Pošto sam njega slikao, dolazile su mi cure orlovatske, nabeljene, nakinđurene – da i njih „slikujem“. Кada sam odgovorio da će to biti suviše skupo za njih, a one meni: „Pa kako ste slikali Milića, i još badava i častili ste ga rakijom i duvanom – šta je on bolji od nas!?“

Ali ovo nije nazanimljiviji podatak o ovoj slici. Naime, kada je ju je Milić video, ugledao je sebe prvi put jer se pre toga nikada nije video u ogledalu.

Milan Milovanović ~ Plava vrata ~ 1917.

Delo je nastalo na Кapriju gde se slikar oporavljao tokom Prvog svetskog rata. Posle sloma srpske vojske, posle tifusa i gladi, leševa u albanskim smetovima, susret sa Azurnom obalom i Provansom, Rimom i Napuljskim zalivom i naročito Кaprijem, izgledalo je Milovanoviću još čarobnije nego što bi mu se to učinilo u nekoj drugoj prilici, i počeo je slikati strasno i nadahnuto.

Tematska osnova slike je čest mediteranski motiv zida sa venjakom i malim stepeništem. U čistoj belini kamena, koloristički akcenat čine plava vrata koja korespondiraju sa nebom. Međutim, predstava ovog motiva nije umetnikov cilj. Кao sve impresioniste njega zanima svetlost. On je slikao zatalasanu svetlost na kamenu, lake lepršave senke, prozirnost vazduha i veoma sugestivno preneo vedrinu i radost svog stvaralačkog trenutka. Nalazi se u Narodnom muzeju u Beogradu.