BioDiagnostica

Vitamin K i njegov uticaj na proces zgrušavanja krvi

Šta je vitamin K?
Vitamin K je liposolubilni vitamin ( rastvara se u mastima ).
U kom obliku se vitamin K može naći?
U prirodi se javlja u dva oblika:
• K1 (filohinon), koji je biljnog porekla i
• K2 ( menahinon), koji je bakterijskog porekla i stvaraju ga bakterije u tankom crevu.
Osim ove dve forme vitamina K postoje i neki sintetički analozi i većina njih potiče iz K3 (menandion), kao što su K4 i K5.
Zbog čega je vitamin K bitan?
Ima vrlo značajnu ulogu u procesu zgrušavanja krvi tj. procesu koagulacije pa otuda i njegov naziv vitamin K ( koagulacijski vitamin ). Kaže se da je antihemoragijski faktor i njegov nedostatak može dovesti do raznih hemoragijskih oboljenja. Dokazano je da neophodan za sintezu faktora koagulacije: II, VII, IX i X. U nedostatku vitamina K dolazi do poremećaja procesa koagulacije i problema kako zaustaviti krvarenje. Osim antihemoragijske uloge, bitan je za očuvanje zdravlja kostiju jer nastanak proteina osteokalcina, koji je regulator mineralizacije kostiju, takodje zavisi od vitamina K.
Preporučene dnevne količine vitamina K
Potreban dnevni unos vitamina K nije precizno definisan. Kod odraslih osoba kreće se 200-300 µg.
Nedostatak vitamina K ( hipovitaminoza)
Najčešće se javlja kod novorođenčadi jer se kod njih još nije razvila intestinalna bakterijska flora. Kod odraslih zdravih osoba se hipovitamonoza retko javlja jer se vitamin K neprestano sintetiše u gastrointestinalnom traktu. Može se javiti kod osoba kod kojih dolazi do povišene apsorpcije masti u crevima a kako je vitamin K rastvoran u mastima, on se apsorbuje zajedno sa njima. Takođe, nedostatak se može javiti kod osoba kod kojih postoji nedostatak žuči ( zbog bolesti jetre ili opstrukcije žučnih kanala).
Posledica nedostatka vitamina K je snižena koncentracija jednog proteina u krvi, veoma bitnog za proces zgrušavanja krvi a koji se naziva protrombin. Sama pojava se naziva hiperprotrombinemija. Obzirom da je proces koagulcaje poremećen, može doći do krvarenja na izuzetno male traume, pojava modrica i hematoma, krvarenje bilo kog organa ili tkiva u telu, produžen menstrualni ciklus i sl.

Višak vitamina K ( hipervitaminoza )
Upotreba velikih doza prirodnih formi vitamina K ne prouzrokuje neželjene efekte i nije registrovana njihova toksičnost. Međutim, upotreba sintetičkih formi (menandion) može izazvati pojavu Heinzovih telašaca ( inkluzija eritrocitne citoplazme ) i dovesti do pojave hemolitičke anemije.
Hrana bogata vitaminom K
Određene vrste hrane su bogate vitaminom K. Tu spadaju: zeleno lisnato povrće ( spanać, zelena salata, brokoli, blitva, kelj, kupus, karfiol, prokelj i sl. ), džigerica, grašak, soja, riblje ulje, zeleni čaj i dr.
Preporuka za pacijente na oralnoj antikoagulantnoj terapji
Antikoagulantni lekovi kao što su Farin, Sintrom, Pelentan, Syncoumar se uzimaju oralno (na usta) da bi sprečili zgrušavanje krvi. Ove lekove treba uzimati tačno kako je propisano, a njihov efekat redovno pratiti odgovarajućim laboratorijskim analizama krvi ( INR- Internatonal normalized ratio, odnosno PT – prothrombin time).
Unosom hrane bogate vitaminom K može se uticati na vrednosti INR-a tj. protrombinskog vremena (PT). Bitno je održavati sadržaj vitamina K stalnim. Hranu koja je bogata vitaminom K ne treba izbegavati ili potpuno ukinuti njen unos. Potrebno je koristiti je umereno, u približno istim količinama. Na taj način neće dolaziti do naglih promena u koncentraciji vitamina K a samim tim INR će se kretati u preporučenom opsegu.

Polidipsija i intoksikacija vodom (hiperhidratacija)
Svakodnevni unos vode u adekvatnim količinama je prekopotreban za funkcionisanje našeg organizma jer se ljudski organizam sastoji od 70% vode. Dnevne potrebe za vodom se razlikuju zbog pola, uzrasta, bavljenja fizičkom aktivnošću, stanja organizma, spoljne temperature i dr. faktora. Mnogi ni ne pomišljaju da unos vode može biti na bilo koji način štetan. Ali, da li je to zaista tako? Da li voda može biti štetna ?
Šta je polidipsija?
Povremeno ili hronično uzimanje velike količine vode se naziva polidipsija. U literaturi se spominje i pod drugim nazivom – PIP sindrom. Javlja se usled:
• pojačanog osećaja žeđi ( što može biti jedan od prvih simptoma šećerne bolesti a može biti izazvan smanjenjem volumena krvi, promenom osmolalnosti vanćelijskih tečnosti, hipokalemijom).
• kod osoba koje uzimaju velike količine vode radi gubitka telesne težine ili čišćenja organizma,
• kod hroničnih psihijatrijskih bolesnika.

Šta je hiperhidratacija?
Prekomerno unošenje vode u organizam dovodi do hiperhidratacije tj. do intoksikacije vodom
( trovanje vodom ) i njene posledice mogu biti fatalne.
Usled prisustva velike količine vode u organizmu, dolazi do bubrenja ćelija a tečna faza krvi će se razblažiti, kao i vanćelijski prostor. To dovodi do smanjenja koncentracije elektrolita ( joni kalijuma i natrijuma ) u krvi, što je rizično za organizam i može imati fatalni ishod.

Posledice hiperhidratacije tj. trovanja vodom

• hipertenzija ( povišen krvni pritisak)
• javljaju se edemi (otoci) na rukama i nogama
• može doći do pojave edema na plućima pa se javlja otežano disanje (dispneja), koje može da prouzrokuje nakupljanje tečnosti u plućima
• može doći do pojave edema na mozgu, usled čega se povećava intrakranijalni pritisak te se javljaju glavobolje, povraćanje, slabost u mišićima, konfuzija i dr.

Dijagnozu uspostavlja lekar na osnovu kliničke slike, pregleda i laboratorijkih analiza. U tom slučaju, parametar koji je bitan (osim elektrolita) je hematokrit ( Ht ili Htc) a predstavlja procenat krvi koji čine crvena krvna zrnca (eritrociti). Lečenje se odvija isključivo pod kontrolom lekara jer se u tu svrhu koriste sredstva za izbacivanje tečnosti iz organizma ( diuretici ), čija primena može takođe da dovede do disbalansa elektrolita.

Za više informacija obratite se svom lekaru

Helicobacter pylori

Šta je Helicobacter Pylori?
Helicobacter pylori je spiralni, gram negativni patogen koji izaziva hronični gastritis i odgovoran je za većinu čireva na dvanaestopalačnom crevu. Infekcija ovom bakterijom je glavni faktor rizika za razvoj želudačnog adenokarcinoma i želudačnog limfoma tipa MALT (Mucosa associated lymphoid tissue – MALT). Nedavne studije pokazuju da Helicobacter pylori ima svoje učešće u patogenezi i drugih bolesti, poput gastroezofagealni refluksa, koronarnih bolesti, anemija izazvanih nedostatkom gvožđa, reumatskih bolesti, nekih dermatoloških bolesti itd.
Faktori rizika
Izvor infekcije je čovek, trasa prenosa je fekalno-oralni i oralno-oralni. Bakterija je izolovana iz fekalija, pljuvačke i zubnog kamenca zaraženih ljudi. Kada dospe u želudac izaziva promene u želucu i duodenumu (prvi deo tankog creva). Bakterija napada zaštitno tkivo koje oblaže želudac, što dovodi do oslobađanja određenih enzima i toksina. Ti enzimi i toksini mogu direktno ili indirektno da oštete ćelije želuca i duodenuma. To uzrokuje hroničnu inflamaciju zidova želuca (gastritis) ili duodenuma (duodenitis).
Helicobacter pylori je najčešća infekcija u svetu a njena rasprostranjenost je usko povezana sa socijalno ekonomskim standardom i starošću. Najveća učestalost je zabeležena u zemljama u razvoju, gde je kolonizovala od 70 % do 90 % populacije i to većinu pre nego što napuni 10 godina života. Nasuprot tome, u razvijenim zemljama učestalost kolonizacije je relativno niska u detinjstvu ali dostiže oko 45 % kod starijih osoba.
Simptomi
Najčešći simptomi su:
• gorušica
• nadutost stomaka
• mučnina
• povraćanje
• bolovi u stomaku, želucu
• otežano varenje hrane
• gubtak apetita a samim tim i gubitak kilograma
• pojava krvi u stolici
• umor
• nesanica
• promene na koži
Medjutim, kod velikog broja inficiranih ljudi ova vrsta infekcije prolazi bez simptoma. Samo mali broj ljudi dobije simptomatični gastritis, čir i ređe, rak želuca. Postavlja se pitanje zašto kod nekih ljudi infekcija napreduje do gastritisa, čira, raka i drugih duodenalnih bolesti a kod nekih ne?
Čini se da zavisi, sa jedne strane, od ekoloških okolnosti, od faktora samog domaćina (čoveka) kao i od samih bakterija tj. faktora vezanih za virulentnost bakterija.
Dijagnoza
Postoji nekoliko neinvazivnih laboratorijskih tehnika kojima se potvrdjuje prisustvo Helicobacter pylori i to su:
• Test iz krvi– detekcija i kvantifikacija specifičnih antitela (vrsta proteina ) iz krvi, IgA i IgG koje imuni sistem proizvodi kako odgovor na infekciju Helicobacter pylori bakterijom
• Test iz fecesa- detekcija prisustva antigena Helicobacter Pylori u fecesu (stolici)
• Izdisajni test na ureazu
Najčešće se koriste neinvazivni testovi, posebno serološki ( iz krvi ) i detekcija antigena u fecesu.
Ukoliko je nekom od gore navedenih testova potvrdjena Helicobacter pylori infekcija, pacijent treba da se podvrgne terapiji koja obično podrazumeva upotrebu nekoliko lekova istovremeno. Većina pacijenata je izlečena nakon jedne do dve nedelje. Nakon završetka terapije obično se sprovodi test stolice ili izdisajni test na ureazu.Time se proverava da li je terapija bila uspešna.

Za više informacija obratite se svom lekaru