TIM Psihokod

Delimo duboku potresenost tragedijom i nema tih reči kojima možemo da izrazimo koliko saučestvujemo u bolu svih koje je neposredno zadesila.

Tragična situacija zatekla nas je u grču i bez daha - znamo da je najpre važno da povratimo sopstvenu snagu da bismo mogli da budemo oslonac drugima - nastavnicima i roditeljima koji nam se ovih dana obraćaju radi stručne podrške i pomoći, najčešće u vezi sa odgovornošću kako da umire đake i decu.
Svakako, podrška je neophodna Odraslima, da bi što pre i bolje stali uz najmlađe koji su trenutno na razvojnoj vetrometini: tragedija je pokrenula snažne emocije, a dečji razvojni kapaciteti (emocionalni, kognitivni, socijalni) su nedozreli da bi mogli da sve ovo samostalno obuhvate, obrade, povežu, poslože... Potrebni smo deci kao oslonci i posrednici između iskustva strahote koje im nikako ne pripada i njih samih, zatečenih u tome.

Vazno je da mi odrasli, mozda lično skrhani užasom i bolom, preplavljeni informacijama, ujedinjeni ili razjedinjeni u vezi sa uzrocima, zabrinuti zbog očekivanih ili neočekivanih posledica i sl., ...ne zaboravimo na decu i ne pustimo ih da u ovom strašnom vrtlogu ostanu bez našeg sagovorništva. Važno je da smo u komunikaciji: da ih pitamo šta misle, šta doživljavaju, kako se osećaju, šta ih boli, čega se plaše, da li i o čemu razgovaraju u društvu, kako vršnjaci razmišljaju, kako razumeju vesti i izjave, šta ih zbunjuje, šta bi najradije da mogu, šta zapravo i mogu ...I važno je da ih slušamo. I da ih pustimo i podržimo da osećaju. Nemojmo brinuti da ćemo razgovorom o bolu produbljivati bol ili razgovorom o strahovima uvećavati njihov strah. Sve je to inače prisutno, a razgovorom zapravo pomažemo deci da kovitlac u sebi iskažu, imenuju, daju mu dozvolu da je prirodan, da je zajednički, da nas povezuje, da ga obuhvatanjem na neki način i kontrolišemo.

Važno je da smo sada tu za njih sa mesta sigurnosti, prihvatanja, podrške i poverenja da ćemo odgovoriti na njihovu nasušnu potrebu, a to je da ih ovde i sada konkretni bližnji Odrasli izvedu iz pakla koji osećaju.To nam je sada prioritetna uloga. Paralelne, druge naše uloge i bitke, koje su apsolutno neophodne i za koje smo isto odgovorni, pripadaju ,,sceni za odrasle".

Verujemo da nastavnici, vaspitači i roditelji koji su sa nama prošli programe komunikacije, odrastanja i roditeljstva, upravo nalaze načine da to iskoriste i podrškom u ovim danima obezbede ,,emocionalni kiseonik" svojim đacima, deci, bližnjima...jer ovo mnogo steže u grudima.

Informacija za nastavnike: seminar Umeće komunikacije ( 171) organizuje se predstojećeg vikenda posredstvom ZOOM platforme . U slučaju zainteresovanosti ( posebno zbog GV), molimo kontakt telefonom, preko poruke ili emailom.

,,Od nas se ne očekuje da učinimo više nego što možemo, ali ni manje!"

Ovo je jedna od teza sa naših seminara za nastavnike, a važeća je za svakog od nas. Zahvalnost i podrška svima koji trenutno pronalaze tu zlatnu meru u svojim malim i ogromnim životnim poduhvatima.

Na početku nove radne školske nedelje, velika zahvalnost i podrška nastavnicima -i onima koje gledamo javno, i onima koji su interno u novoj vrsti komunikacije sa svojim učenicima. Bravo za iskorak u nepoznato.
Bravo za kulturu izražavanja, koncentrisanost i neka vrhunska predavanja kojima bi učionica bila tesna.
Bravo za autentičnost, nesavršenost i neodustajanje.

Navijamo da uspete da vaši virtuelni časovi budu tehnički što uspešniji i funkcionalniji, ali isto tako da budu i prilika za ,,ljudski susret tastatura": za medjusobno razumevanje i uvažavanje, za jaku i toplu i dobru profesorsku reč, za mudru poruku, za rečenicu više koja hrabri i bodri, za podsticaj ka boljem, za razmenu zadovoljstva zbog onoga što zajedno postižete...🌠⭐️🎖