Studio Durga

"Dok praktikant radi sa pranom i njena količina i kvalitet se poboljšavaju, mogu se probuditi uspavana područja u mozgu. Normalno je samo jedna desetina ljudskog mozga aktivna a ostalih devet delova ostaje neaktivno. To je zato što je potreban visok nivo energije da ceo mozak simultano funkcioniše. Jogičke prakse su u stanju da ponude takav kvantum energije i probude genijalnost u prosečnom pojedincu. Međutim, samo sa nekoliko praksi pranajame izvedenih u žurbi nećemo postići ovo. Istrajna praksa sa dubokom koncentracijom, akutnom svešću i nepokolebljivom verom su rekviziti jednog jogija.
Individualna prana u okviru svakog bića je deo kosmičke mahaprane, ali dok se ova istina ne realizuje kroz iskustvo, čovek sebe vidi kao odvojenog od ostatka svemira. Praksom pranajame aktivirate individualnu pranu i podižete je ka višim frekvencijama. Ona stvara određenu količinu toplote ili kreativne sile kroz telo. Ona utiče na postojeći kvantum prane, koja putuje do ađna čakre, psihičkog centra u srednjem mozgu, a može biti usmerena na različite delove tela. Ovaj proces je osnova prana vidje.
Kada prana sadhana dostigne još veći nivo, količina toplote koja se generiše u sistemu postaje još intenzivnija. Ovo dovodi do toga da ađna čakra šalje poruke nazad u muladhara čakru, psihički centar koji se nalazi na perineumu. Muladhara je prebivalište kundalini, gde kosmička prana leži uspavana. Celo iskustvo od nastanka do nestanka je ugrađeno u zavoje kundalini, stoga je ona poznata i kao atma šakti ili sila duše. Poruka od ađne pokreće ovu silu i dolazi do buđenja velike prane. Kada se pun potencijal ove energije oslobodi, ona putuje kroz sushumna nadi, donoseći potpunu metamorfozu pojedinca. Kosmička prana i kundalini su sinonimi. Kroz buđenje kundalini pojedinac se sjedinjuje sa kosmičkom pranom.
U vreme buđenja, dve snage prane i ćite postižu savršenu ravnotežu unutar pojedinca i postaju jedno. Dolazi do eksplozije satje, momenta istine, kad pojedinac vidi sve kao svetlo. Pojedinac doživljava sebe u svakom objektu univerzuma, svakoj osobi, listu i kamenu. Realizacija kosmičke prane se postiže i gubi se osećaj separacije. Ljudi koji su iskusili ovo zajedništvo se nazivaju sveci ili oslobođena bića, pošto su prevazišli dvojnost kroz pripitomljavnje beskrajne, univerzalne energje unutar jednice mikrokosmosa. Krajnja joga se doživljava na ovom nivou, kada pojedinac otkriva trajnu svest, sat-ćit-ananda, istinu, prostranost i blaženstvo."

Prana and Pranayama
Swami Niranjanananda Saraswati

Vilica i karlično dno su iznenađujuće međusobno povezani, iako su anatomski udaljeni jedno od drugog Veza vilice i karlice počinje u embrionalnoj fazi. Usta i otvori urinarnog, reproduktivnog i digestivnog trakta počinju da se formiraju rano i ostaju povezani putem neuroloških, mišićnih i fascijalnih veza.

U jogi se vilica i karlica tretiraju kao povezan system. Napetost u vilici (TMJ) često odražava napetost u karličnom dnu, jer su oba područja gde telo zadržava stres, reagujući na slične neurološke i mišićne okidače. Joga se fokusira na oslobađanje ove veze kroz vežbe disanja, otvaranje kukova i svesno opuštanje vilice, što zauzvrat pomaže u oslobađanju karličnog dna.
Vilični zglob je povezan sa karlicom kroz složenu mrežu mišića, ligamenata i vezivnog tkiva koji čine miofascijalni sistem.
• Kraniosakralni sistem:
Kraniosakralni sistem obuhvata celu mrežu koja povezuje glavu (kranium) sa bazom kičme (sakrum). Uključuje lobanju, kosti lica, vrat i sakralno područje (na donjem kraju kičme).
• Miofascijalna (vezivnotkivna) veza
Miofascijalna tkiva obuhvataju mišiće i njihovu okolnu fasciju. Oni formiraju kontinuiranu mrežu, povezujući glavu, vrat i gornji deo kičme sa karlicom kroz neprekidne lance. Zadnji lanac povezuje mišiće i fasciju od glave, vrata i gornjeg dela leđa do karlice dok prednji miofascijalni lanac povezuje grudi i vrat do karlice. Napetost u vilici može se preneti kroz fasciju, utičući na držanje i tonus mišića sve do karličnog dna, kukova, pa čak i stopala.
• Mišićna koaktivacija
Funkcionalni obrasci pokazuju da stezanje vilice ili škrgutanje zubima može dovesti do napetosti karlice.
• Neurološki odnos
I vilica (preko trigeminalnog nerva) i karlično dno (preko pudendalnog nerva) povezani su sa centralnim nervnim sistemom.
Stres, napetost ili opuštanje u jednom području mogu uticati na drugo putem refleksnih puteva i obrazaca koaktivacije u mozgu i kičmenoj moždini.
Vagusni nerv: Vagusni nerv (kranijalni nerv X) utiče na različite telesne funkcije, uključujući i one povezane sa karličnim dnom. Komunicira sa područjem vilice, doprinoseći međusobnoj povezanosti ovih regiona. Vagusni nerv je direktno uključen u disanje, što snažno utiče na stabilnost karlice i karličnog dna.
• Proprioceptivni putevi:
Propriocepcija je sposobnost tela da oseti svoj položaj u prostoru. Vilica i okolni mišići opremljeni su proprioceptivnim receptorima koji pružaju informacije o položaju i kretanju vilice.
Poremećaj proprioceptivne povratne informacije zbog disfunkcije vilice može uticati na karličnu i posturalnu stabilnost. Ravnoteža, koordinacija i stabilnost se javljaju kada se veza između glave, vrata, karlice i skočnih zglobova poremeti. Sa disfunkcionalnom vilicom i nestabilnošću mišića vrata, ova linija veze više nije idealna. Rezultat je pomeranje centra gravitacije, promena poravnanja karlice i disfunkcija karličnog dna usled karlične nestabilnosti.
4. Posturalni obrasci i obrasci disanja
Dijafragma, vilica i karlično dno su uključeni u stabilnost jezgra i mehaniku disanja.
Disfunkcija disanja (npr. plitko disanje grudima) može stvoriti kompenzatornu napetost u vilici i karličnom dnu zbog poremećenih sistema pritiska i obrazaca stabilizacije.

Ne treba da zaziremo od usamljenosti ili je da se jedva usuđujemo da je posmatramo, kao dah u meditaciji. Umesto toga, možemo da zaronimo pravo u centar tog bola i suočimo se sa pitanjem za čiji odgovor nas samoća moli: Draga, šta je to za čim žudiš? Zaista. Šta je to što zaista želimo?
Kada se osećamo otuđeni, upašeni i usamljeni, da li želimo savršenog partnera, najslađi desert ili nešto mnogo više od toga: utehu koju dobijamo od samog našeg bića? Sa praksom, možemo da izdržimo našu usamljenost kao bilo koji joga položaj. Baš kao što dišemo u tesne, sužene delove tela samo kako bi posmatrali kako se oni opuštaju i otvaraju, isto tako možemo da opustimo čvorove usamljenosti sa svetlom naše nežne pažnje. Dok to činimo, prepuštamo se relnosti da nismo sami; mi smo - i uvek smo bili- intimno povezani sa čudesnom mrežom života.
Carrie Grossman

Kada je stres konstantan hipotalamus postaje manje osetljiv na povratne informacije iz nadbubrežnih žlezda i nivo kortizola postaje uglavnom nestabilan. Kada se ovo dogodi, postaje teže da se lučenje kortizola održi u njegovom normalnom cirkadijalnom ritmu, što može za posledicu da ima periode neodgovarajuće visokog ili niskog kortizola. Kod nekih ljudi kortizol se tada pojačano luči noću (kada bi trebalo da bude nizak), pa leže izmoždeni ali potpuno budni. Kod drugih, opada ujutru (kada bi trebalo da bude visok), zbog čega se osećaju nesposobno da ustanu iz kreveta.
Efekti trajnog nepravilnog lučenja kortizola obično se prvo manifestuju kao poremećaj u spavanju i netabilni nivoi energije, ali drugi znaci uzbune uključuju glavobolje, razdražljivost i kognitivne poteškoće – kombinaciju ponekad nazvanu “zamagljenost mozga” – sve zbog nedostatka okrepljujućeg sna. Mnoge žene, takođe, doživljavaju menstrualne nepravilnosti. Višak kortizola inhibira funkciju jajnika, pošto mozak koji je naviknut na stres misli da opasnost vreba iza svakog ugla. Preživljavanje je važnije od rađanja i vaše telo se fokusira na obezbeđivanje energije za vaše noge da trče, ne za vaše jajnike.
Problemi sa varenjem su takođe česti, pošto višak kortizola smanjuje stvaranje stomačne kiseline. Zbog toga ne možete da pravilno varite hranu i imate gasove, nadutost i proliv. Posle dužeg vremena povećanog nivoa kortizola, možete da iskusiti i nedostatak hranljivih materija. Velika je verovatnoća da ćete osećati žudnju za hranom. Čeznja za solju je uobičajena, uglavnom zbog toga što nadbubrežne žlezde proizvode hormon aldosteron, koji održava nivo natrijuma u organizmu (i posledično krvni pritisak). Disbalans natrijuma koji može da nastane zbog viška adrenalnih hormona vodi žudnji za solju i može da izazove nizak krvni pritisak. Povišen kortizol takođe dovodi do akumulacije masti u srednjem delu tela i može da dovede do skokova šećera u krvi koji se na kraju nagomilava u abdomenu kao mast.

Efekat čistoće: Šta istraživanje minimalizma otkriva o Sauč-i
Istraživanje potvrđuje ono što jogiji znaju milenijumima: spoljašnji nered stvara unutrašnji haos.
Sauča je prva od pet Nijama, nakon Jama, koje su etičke smernice za harmoničan život. Sauča se fokusira i na spoljašnju i na unutrašnju čistoću, podstičući praktičare da pročiste svoja tela, umove i okolinu. Praktikujući Sauču, negujemo osećaj jasnoće i spokoja koji poboljšavaju naše opšte blagostanje.
Studija iz 2023. godine objavljena u časopisu „Frontiers in Psychology“ otkrila je da minimalizam – namerna praksa života sa manje stvari – povezana je sa smanjenom depresijom, poboljšanim prosperitetom i povećanim zadovoljstvom životom. Mehanizam nije misteriozan: raspremanje smanjuje kortizol, hormon stresa. Vizuelni haos signalizira našem drevnom mozgu da posao nikada nije završen, pokrećući reakciju na stres niskog nivoa koja se nikada sasvim ne isključuje.
Ono što je zapanjujuće u vezi sa istraživanjem minimalizma jeste kako ono oponaša razliku između spoljašnje i unutrašnje „sauče“ u Joga sutrama. Sutra 2.40 se bavi fizičkom čistoćom – održavanjem zdravog, čistog tela i okruženja. Ali Sutra 2.41 ide dublje: rezultati unutrašnje čistoće uključuju vedar um, vladavinu čulima i spremnost za samorealizaciju.
Istraživanje potvrđuje ovaj napredak. Studija Lojda i Peningtona iz 2020. godine identifikovala je pet tema među minimalističkim praktičarima: autonomija, kompetentnost, mentalni prostor, svest i pozitivna osećanja. Učesnici su izjavili da su se, nakon smanjenja materijalnih poseda, osećali više usklađeno sa svojim vrednostima – više u skladu sa načinom na koji su živeli. Ovo je sauča koja se kreće od spoljašnjeg ka unutrašnjem, od čistih radnih površina do jasne svesti.
Kada smo okruženi predmetima koji nam ne služe, stalno nas podsećaju na nedonete odluke, nedovršene zadatke, identitete koje smo prerasli. Mentalno opterećenje je stvarno, a istraživanje kvantifikuje ono što su praktičari oduvek osećali.
Ovde postoji veza sa aparigrahom – negramzivošću, petom jamom. Dok se aparigraha odnosi napočetni impuls za sticanjem, sauča nas poziva da ispitamo šta smo već akumulirali. Zajedno, oni stvaraju povratnu spregu: što je naša okolina jasnija, manje osećamo potrebu da je ispunimo; što manje stičemo, lakše dolazi do jasnoće.
Istraživanje takođe otkriva nešto što praktičari znaju sa prostirke: proces je podjednako važan kao i rezultat. Svesna potrošnja – pauziranje pre sticanja, razmatranje da li će predmet zaista poboljšati život – sama po sebi je oblik svadjaje, samoproučavanja. Svaki predmet sa kojim se susrećemo postaje ogledalo: Zašto ovo želim? Šta pokušavam da ispunim?
Istraživanje sugeriše da se počne sa malim: jedna fioka, jedan ugao, jedna kategorija poseda. Cilj nije savršenstvo već proces – negovanje navike da se pitamo da li ono što nas okružuje služi onome što postajemo. Osam udova su progresija, a sauča je temeljna s razlogom.
Kao i svaki ud joge, sauča je i sredstvo i cilj. Stvaramo spoljašnji red da bismo podržali unutrašnju jasnoću, a unutrašnja jasnoća se prirodno izražava u načinu na koji organizujemo svoje živote. Istraživanje potvrđuje ono što praksa otkriva: pojednostavljujući svoju okolinu, ne samo da sređujemo – stvaramo prostor za transformaciju.
https://theyoga.club/the-clarity-effect-what-minimalism-research-reveals-about-saucha/