Viteko Plus

Korisni insekti, kao biološka mera borbe protiv štetnih organizama, dele se na predatore i parazite.

Predatori su oni insekti koji ubijaju žrtvu i njome se hrane, kao što su kožokrilci (uholaža), pravokrilci (bogomoljka), tvrdokrilci (bubamara), mrežokrilci (zlatooke), dvokrilci (osolika muva), stenice i tripsi.

Od parazitnih osica kao predatora najznačajnije su predatorna osa štitaste vaši i predatorna osa lisnih vaši, koja može da uništi od 200 do 1000 vaši.

Njihova glavna uloga je u eliminisanju biljnih vaši, grinja, smotavaca, stenica, spora gljiva, crvenih pauka, kao i jaja drugih štetnih insekata.

Za razliku od predatora, paraziti žive na račun drugih organizama, tj., u njima (endoparaziti) ili na njima (ektoparaziti). Iz reda muva najznačajnije su muve guseničarke, paraziti larvi i leptira, a iz reda parazitnih osica vrste poput familija Braconoidae, Aphelinidae, Prospaltella ili Trichogramatida koje napadaju larve Lepidoptera, leptiraste bele vaši, podgrizajuće sovice, lisne minerve i sl.

U poslednje vreme, nematode (valjkasti crvi) postaju sve značajnije u kontroli štetnih insekata.

𝐙𝐚𝐧𝐢𝐦𝐥𝐣𝐢𝐯𝐞 č𝐢𝐧𝐣𝐞𝐧𝐢𝐜𝐞 𝐨 𝐩č𝐞𝐥𝐚𝐦𝐚

- Pčele proizvode med 150 miliona godina

- Pčele su jedini insekt koji prizvodi hranu koju ljudi jedu.

- Najmanja pčela na svetu je patuljasta pčela (Trigona minima) koja je dugačka oko 2,1 mm. Najveća pčela je Megachile pluto dužine do 39 mm.

- Pčele razlikuju asimetrične i simetrične oblike, „isto“ i „drugačije“, imaju sposobnost računanja i kategorizovanja sličnih predmeta (npr, ljudska lica).

- U jednoj košnici ima oko 20.000-60.000 pčela.

-Jedna pčela napravi oko 40 letova i poseti oko 4000 cvetova u toku jednog dana.

- Životni vek pčele u letnjem periodu je 50 – 60 dana, a zimi i duže od 5 meseci.

-Tokom leta, više od 6000 pčela radilica se rađa u svakoj košnici, a gotovo isti broj ugine.

- Pčela može da odleti skoro 8 km od košnice i da bez greške nađe put nazad.

- Medonosne pčele koriste „ples“ da komuniciraju.

𝐎𝐬𝐥𝐨𝐛𝐨𝐝𝐢𝐭𝐞 𝐬𝐯𝐨𝐣𝐞 𝐝𝐯𝐨𝐫𝐢š𝐭𝐞 𝐤𝐫𝐩𝐞𝐥𝐣𝐚!

📌Krpelji su sićušni, svima dobro poznati paukoliki insekti, koji žive na koži ljudi, domaćih i divljih životinja. Rasprostranjeni su na svim kontinetima, a pre svega na travnatim površinama, pa se mogu naći i u urbanim naseljima. Najviše ih ima od proleća do jeseni, budući da im pogoduje vlažno I toplo vreme u to doba godine.

📌Krpelji jesu sićušni, ali predstavlju veliki rizik po zdravlje ljudi, pa je redovna I temeljna dezinsekcija neophodna.
Krpelji su prenosioci virusnih, ali i bakterijskih oboljenja, uključujući Lajmsku bolest, tularemiju, virusni meningoencefalitis, Q-groznicu, erlihiozu, brucelozu, anaplazmozu, itd.

📌Kontrola krpelja je neophodna kako bi se sprečila pojava ovih zaraznih bolesti.