Ivana Velickovic

Potvrda pristrasnosti ili pristrastnost potvđivanja je tendencija ljudskog uma da "traži" informacije koje podupiru i potvrđuju njegova uverenja.

Svi ljudi vole potvrde onoga što im se sviđa, onoga u šta veruju, vole da pročitaju/ čuju/ vide nove stvari koji potvrđuju da su u pravu, da su na dobrom putu ili da je ono u šta veruju istina. To je prirodno za sve ljude. Stoga, prirodno je i da ne vole informacije koje su u suprotnosti sa istim i prilično su skeptični kada se pojavi kontradiktornost.

-Vidimo ono što očekujemo da ćemo da vidimo i verujemo u ono što već znamo-

To često dovodi i do toga da pogrešno tumačimo dokaze u onaj oblik koji se uklapa u naša uverenja, hipoteze, očekivanja ili strahove.

Primere ovoga možemo uvek videti u neposrednoj blizini kada je u pitanju idealizacija neke ličnosti koje volimo ili potpuno ponižavanje ličnosti koje ne volimo. Zapitajte se kada ste sve zanemarivali neke informacije koje se ne slažu sa onim u šta verujete.
Ili kada ste zbog svog uverenja da je neko loš čovek potpuno otpisivali sve dobro što uradi?

Takođe možemo da zamislimo da zbog svoje nesigurnosti i uverenja "da nismo dovoljno dobri" pomislimo da nas partner vara. Mozak će automatski da počne da traži sve znake i suptilnosti u promenama ponašanja kako bi dokazao da je u pravu, iako to u realnosti nije istina. Tražićemo dokaze u horoskopu, u primerima iz komšiluka, filmovima, čitaćemo između redova šta govori, dokaze iz prošlosti i pređašnjih iskustava kada se to ispostavilo da je istina.

Zaključak je da je ovakva kognitivna pristrastnost svima poznata i svi joj podlažemo.
Kako bi se zaštitili od toga, neophodno je da ne tražimo samo informacije koje podupiru naša uverenja već da očitavamo i registrujemo i one koje se istom uverenju protive - kako bismo dobili najobjektivniju sliku stvari. Racionalno razmišljanje traži objektivnost, odnosno kakve stvari i situacije zapravo jesu, bez dodavanja primesa interpretacije i pogrešnih uverenja.

Više o ovoj temi pročitajte na sajtu u opisu profila.

🤍

Ukoliko ste odrastali sa ljudima koji su vas često kritikovali kad ste bili mali, moguće je da su vam stavili zabranu na mišljenje i donošenje odluka. Ljudi koji vas često kritikuju i dalje tokom života mogu dovesti do toga da i dalje ne donosite odluke, kako ne biste bili kritikovani zbog svojih izbora.
Nemogućnost donošenja odluke često vodi u anksioznost, opsesivno razmišljanje i nemogućnost opuštanja. Kada ne donosimo odluke pravovremeno može se desiti da se osećamo kao da smo pod stalnim pritiskom ili stresom.

Za donošenje odluke važno je:

-odrediti prioritete (razlikovati hitno i bitno)
-upoznati se sa dobrim i lošim stranama odluke
-konsultovati se sa drugima koji su imali slična iskustva
-napraviti jasan plan (ko? šta? kad? kako? koji su koraci?)
-konsultovati se sa nekim ko je specijalizovan za sferu u kojoj je vaša odluka (uzimanje kredita- banka, ostavljanje cigareta- lekar specijalista, ulaženje u proces tužbe- pravni savetnik, putovanja- turističke agencije, izlaženje iz toksične veze/braka- psihoterapeut, socijalni radnik)
-okružiti se ljudima koji vas mogu podržati kakvu god odluku da donesete

Najvažnije od svega jeste da vidite šta je ono što će vama najviše koristiti iz donošenja odluke. To je ono što vam daje dodatnu motivaciju i čvrstu odluku.

Zato i kada donesete odluku, u potpunosti se uskladite sa njom i koliko god da je teško razmišljajte o dobrom što vam donosi.

Kada donesete nekoliko odluka samo na bazi procene dobrog što vam donosi, videćete da je lako izdvojiti odluke i uskladiti se sa njima.
Ukoliko vam je potrebna psihosocijalna podrška javite se u DM ili posetite link u opisu profila.