rule_ru73

NIJE UVEK LAKO, ALI JE UVEK LEPO
Jednom prilikom videla sam grafit:
„Nije uvek lako, ali je uvek lepo.“
Ljudi su prolazili pored njega kao pored bilo kog drugog zida.
Neko je žurio na posao, neko nosio kese, neko gledao u telefon.
A ja sam stala.
Razmišljala sam kako svako od nas vodi neku svoju tihu borbu koju drugi ne vide.
Neko pokušava da počne ispočetka.
Neko samo da izgura dan.
Neko se još uvek traži.
A neko se umorio od svega, pa ipak nastavlja da hoda.
I čudno je kako se ponekad prepoznamo u najobičnijoj rečenici napisanoj na zidu.
Kao da je neko, u prolazu, ostavio deo sebe nepoznatim ljudima.
Možda zato i volim gradove.
Zbog tih malih tragova koje ljudi ostavljaju iza sebe.
Jedan pogled.
Jedna rečenica.
Jedan crtež.
Jedan susret koji ti promeni dan.
Postoje milioni ljudi.
Svako nosi svoju priču.
A ako imaš sreće, ponekad postaneš deo nečije priče.
I neko, sasvim slučajno, postane deo tvoje.