CG Reporter

Андрија Мандић сматра да људи немају мјере и да желе да му нанесу штету

Предсједник Скупштине Црне Горе и лидер Андрија Мандић оцијенио је да су напади на Нову српску демократију и њега лично дио организоване кампање чији је циљ наношење политичке штете, истичући да његова савјест остаје мирна и да нема потребу да се правда било коме.

Гостујући у емисији „Аргументи“ на Телевизији Црне Горе, Мандић је поручио да поједини политички и медијски кругови покушавају да искористе питање Закона о потомцима династије Петровић-Његош како би дискредитовали Нову српску демократију, иако спорна формулација, како је нагласио, постоји у закону још од 2011. године.

„Људи немају мјере и желе да нанесу штету Новој српској демократији и предсједнику Скупштине. Они који се озбиљно баве овом темом добро знају да је ријеч о кампањи усмјереној против нас“, поручио је Мандић.

Он је нагласио да НСД није мијењала своје политичке ставове, те да остаје посвећена исправљању историјских неправди према породицама Петровић-Његош и Карађорђевић, као и према Српској православној цркви.

Мандић је казао да му „образ не гори ни пред једним Србином“, додајући да поштује и Петровиће и Карађорђевиће, као и историјско насљеђе Црне Горе и српског народа.

Осврћући се на актуелне политичке прилике, истакао је да је реално очекивати да Црна Гора до краја године затвори сва преговарачка поглавља са Европском унијом, али да ће за то бити неопходан дијалог власти и опозиције и постизање широког политичког консензуса.

Говорећи о односима Црне Горе и Србије, Мандић је поручио да је важно спуштати тензије и избјегавати оштру реторику, наглашавајући да су двије државе историјски и породично снажно повезане.

„Србија је најближа држава Црној Гори. Једна Црна Гора живи у Србији. Зато је важно да се проблеми рјешавају разговором, а не продубљивањем подјела“, казао је Мандић.

Међутим, критичари актуелне власти указују да шест година након политичких промјена од 30. августа 2020. године положај српског народа у Црној Гори није суштински унапријеђен. Како наводе, осим што су представници власти почели да обиљежавају и славе 21. мај као Дан независности, кључна питања од значаја за српски народ и даље остају неријешена.

Међу тим питањима наводе се статус српског језика као службеног језика, враћање традиционалне тробојке као народне заставе, обнова капеле на Ловћену, успостављање бољег и слободнијег протока људи и робе између Црне Горе и Србије, као и рјешавање питања двојног држављанства са Србијом, Референдум за НАТО и повлачење признања ×Косова.

Према тим оцјенама, управо су то теме по којима грађани најлакше могу да мјере резултате власти након 30. августа 2020. године, док политичке расправе и међусобне оптужбе остају у другом плану.

Мандић је, са друге стране, поручио да Нова српска демократија има довољно снаге да издржи све политичке притиске и кампање, те да ће наставити да се бори за своје програмске циљеве и, како је навео, за стабилност и напредак Црне Горе.

Брутално претучен Миловоје Брковић: Хуманиста, добровољни давалац крви и човјек који је увијек стајао уз народ

Вијест о бруталном нападу на Миловоја Брковића, одборника коалиције „За будућност Подгорице“, узнемирила је бројне грађане Подгорице и Црне Горе.

Према информацијама објављеним у медијима, Брковић је задобио тешке тјелесне повреде након напада који се догодио у Подгорици. Незванично, том приликом му је поломљена вилица, а због тежине повреда указана му је љекарска помоћ.

Из Уједињене Црне Горе саопштено је да је Брковић нападнут након што је покушао да помогне једној суграђанки која је тражила помоћ. Према њиховим наводима, задобио је ударац металним предметом, након чега је изгубио свијест, а потом је напад настављен и на улици.

Према писању медија, полиција је идентификовала лица која се доводе у везу са овим догађајем као Мишу Вешовића и Томислава Шћепановића, док се за њима трага.

Оно што овај случај чини посебно тешким јесте чињеница да је Миловоје Брковић у јавности препознат као човјек који је свој живот посветио помагању другима. Као добровољни давалац крви, учесник бројних хуманитарних акција и неко ко је увијек био спреман да помогне комшији, пријатељу или потпуном странцу, Брковић је стекао поштовање великог броја грађана.

Они који га познају кажу да је ријеч о човјеку који никада није окретао главу од туђег проблема, већ је увијек био међу првима када је требало пружити руку помоћи. Због тога су бројни грађани са невјерицом примили вијест да је управо он постао жртва овако бруталног напада.

Брковић је годинама био активан и у друштвеном и политичком животу, досљедно заступајући своје ставове и увјерења. Многи истичу да је увијек остајао уз свој народ и своје пријатеље, без обзира на околности и личну цијену коју је због тога понекад плаћао.

Јавност сада очекује брзу и одлучну реакцију надлежних институција, како би сви одговорни били приведени правди и како би се послала јасна порука да у Црној Гори нема мјеста за насиље и криминал.

Миловоју Брковићу бројни пријатељи, сарадници и грађани упућују ријечи подршке и жеље за брз опоравак.

Двадесет година након обнове независности Црне Горе, остаје питање које се више не може гурати под тепих политичким флоскулама и празним паролама о помирењу — може ли држава бити стабилна ако се од државотворног народа константно очекује да ћути, заборавља и одриче се себе? Црна Гора не може бити грађанска ако нема у свакој пори система државотворног народа Срба, саопштио је Дејан Мештер предсједник Одбора Главног града – Покрет Народног Повјерења и предсједник НВУ Срби у Црној Гори.

„Прослава 21. маја ове године није донијела ништа ново народу који добро памти. Напротив, само је још једном показала колико брзо поједини политичари забораве ријечи које су годинама изговарали чим осјете удобност државних фотеља, црвених тепиха и дипломатских салона. То је, нажалост, постала хронична болест српске политике у Црној Гори. Док траже гласове народа, позивају се на Његоша, литије, светиње, традицију и српско достојанство. А када добију функције, одједном постану велики тумачи “реалности”, па почну да убјеђују управо тај народ како треба да буде тиши, мањи и “политички прихватљивији”. Историја нас је много чему научила. И Мило Ђукановић је некада говорио да је Србин. И Новак Килибарда је имао своје “мудре тактике” и политичке заокрете. Зато народ данас има право на опрез када види да поједини представници српског политичког блока, након што се домогну власти, почињу да мијењају не само реторику него и суштину“, навео је он.

Додао је да народ у Црној Гори није настао јуче, нити је без памћења.

„Ово је народ Светог Петра Цетињског, народ Петра II Петровића Његоша, народ Марка Миљанова. Народ који је знао да брани и државу и образ онда када је било много теже него данас. Народ који је подносио империје, окупације и забране, али никада није пристајао да се одрекне себе. Ми Срби јесмо територијално црногорци и тај назив нам нико не може узети. Црна Гора је наша кућа, наша земља и завичај наших предака. Али исто тако не пристајемо да нам неко намеће нове идентитетске калупе и убјеђује нас да морамо бити “Монтенегрини” или некакви “Милогорци” да бисмо доказали љубав према својој држави. Љубав према Црној Гори никада није била спорна код народа који је вијековима гинуо за њену слободу. Срби у Црној Гори никада нијесу клечали, па неће ни данас. Прави Црногорци — Срби не љубе ланце, макар они били позлаћени функцијама и протоколима“, навео је Мештер.

И управо зато данас, додаје, морају говорити искрено, без страха и без калкулација.

„Српски језик јесте већински језик у Црној Гори. То није питање идеологије, него чињеница. И нико ко искрено жели грађанску и демократску Црну Гору не би смио да има проблем са тим да већински језик добије мјесто које му припада у институцијама државе. Тробојка коју народ носи није никаква туђа застава нити симбол подјела. То је застава која је установљена у вријеме Књажевине Црне Горе и са којом је Црна Гора на челу са Николом I Петровићем Његошем прослављала међународно признање државности након Берлинског конгреса 1878. године. То је застава историјске Црне Горе, државног континуитета и народног памћења. И што је најважније — та застава није народу наметнута силом нити административним декретом. Она живи у народу. Скоро да не постоји ниједна свадба, ниједно породично весеље и стварање нове породице у Црној Гори, а да се управо та тробојка не вије уз пјесму, радост и благослов домаћина. То није политичка порука, него доказ да народ није заборавио своје историјско и духовно насљеђе“, навео је он.

Са друге стране, додаје, као људи који поштују Устав Црне Горе и грађански концепт државе, прихватили су и садашњу државну заставу, иако је очигледно да она није настала као симбол истинског помирења народа у Црној Гори.

„Данашња застава, коју многи с правом називају заставом Ранка Кривокапића, постала је симбол једног политичког периода у којем је под плаштом наводног патриотизма створен систем у којем су Црну Гору годинама циједили и пљачкали мафијашко-тајкунски кругови блиски власти. И управо зато није мудра тактика правити од Срба у Црној Гори народ који треба да се осјећа поражено, ућуткано и политички сломљено. Јер управо на таквој атмосфери страха, апстиненције и разочарања деценијама је опстајао систем Мила Ђукановића и читав конгломерат интересних група које су приватизовале државу, институције и судбину народа — све то огрнути управо том заставом и причом о лажној угрожености Црне Горе. Ако желимо праву слогу, онда мора постојати узајамно поштовање. Не може се градити мир тако што ће једни непрестано доказивати лојалност држави, док се другима толерише право да одређују ко је “довољно подобан” Црногорац. Ми који се изјашњавамо као Срби не тражимо ништа више од других. Не тражимо привилегије, нити желимо да било ко због нас буде мање свој. Али исто тако нећемо пристати да због било чије функције, амбасаде или политичке тактике постанемо мање оно што јесмо. Јер човјек без коријена може имати функцију, али нема тежину. А политика без образа траје кратко, ма колико фотеља дјеловала удобно“, навео је он.

Додао је да то није поштено према светим литијама.

„Није поштено према народу који је носио иконе улицама бранећи светиње онда када су многи ћутали. Није поштено према прецима који су ову земљу оставили у аманет да буде земља слободних људи, а не земља политичког заборава. Црна Гора је наша кућа. Волимо је искрено и желимо јој мир, стабилност и напредак. Али нема истинског помирења тамо гдје се од једних тражи да забораве своје име, језик, писмо, симболе и претке да би били прихваћени као “добри грађани”. Помирење је могуће само у истини, узајамном поштовању и достојанству. А достојанство народа није функција. Оно се не добија избором у кабинету и не продаје за мјесто у протоколу. Достојанство или носиш у себи — или га немаш“, закључио је Мештер.