Ugriz

Samo sam hteo tebe deo
Uz vetar da nosim
Sunce da prosim

Ali deo nije ceo
Već je mali i u mojoj je glavi
Pa sad trebam da ga spojim
da sa tobom sebe da krojim

Tears for Fears engleski pop rok bend osnovan 1981. Osnivaju ga Roland Orzabal i Curt Smith posle raspada njihovog prvog benda Graduate. Bend karakteriše new synth zvuk koji je osamdesetih postao trend. Prvi album Graduate-a (Acting my age) je predstavljao uvod u ono što tek sledi pa je sa singlom "Elvis should Play Ska" zamalo ušao u top 100 pesama u Velikoj Britaniji. Posle raspada Graduate 1981. dvojac Orzabal i Smith postaju deo benda Neon gde upoznaju bubnjara Manny Elias-a sa kojim kasnije osnivaju Tears for Fears. Nešto kasnije nailaze na Ian Stanley-a u čijem studiju počinju saradnju, a Ian postaje njihov klavijaturusta. Prvi pravi hit koji ih lansira na svetsku muzičku scenu jeste treći singl "Mad World" sa albuma "Hurting" koji dopire do trećeg mesta na top listama u Velikoj Britaniji. Zatim sledi drugi album "Songs From the Big Chair", inspirisan mini serijom Sybil, koji postaje jedan od najprodavanijih izdanja ovog bend. Hit singlovi sa ovog albuma "Everybody Wants to Rule the World", "Head over Heels" i "I Believe" su bili zastupljeni na top listama širom sveta. 1986-te osvajaju nagradu za pesmu "Everybody Wants to Rule the World" kao najbolji britanski singl te godine. Na dodeli nagrade izvode "Everybody Wants to Rule the World" i to je ujedno i poslednji nastup sa bubnjarem Manny Elias koji ubrzo posle napušta bend. Nastup na Live Aid-u 1985-te biva otkazan navodno zbog isteka ugovora gitarsiti i saksofonisti. Zatim 1989-te sledi treći album "The Seeds of Love" na kojem Ian Stanley učestvuje poslednji put i koji košta preko milion funti. Sniman je u različitim studijima većinski kreiran iz jam session-a tokom mnogo meseci koje su doprinele možda najupečatljivijem zvuku benda do tada a hit singl "Sowing the Seeds of Love" to najbolje prikazuje. Drugi singl sa tog albuma "Woman in chains" na kom bubnjeve svira legendarni Phile Collins je sjajno prihvaćen kod publike. Slede turneje da bi isplatili nagomilane dugove nastale tokom snimanja, a bend se raspada između 1991/92 zbog neobuzdanog perfekcionizma Orzabal-a i hedonističkog života Smith-a kao i njegove želje da uspori malo kreativni proces. Dodatni faktor raspada je bio i bankrot menadžera benda Paul King-a. Tokom 2000-te dolazi do novog okupljanja i novog albuma "Everybody Loves the Happy Ending" koji izlazi 2004-te i na kom se izdvaja singl "Closest thing to the Heaven" a 2005-te objavljuju DVD koncerta sa Parc des Princes stadiona u Francuskoj. Tokom 2010 kreću na sedmodnevnu turneju sa ponovo okupljenim čuvenim bendom iz 80-ih Spandau Ballet. 2013-te najavljuju rad na novom albumu i u Avgustu ga objavljuju da bi zatim usledile nove turneje i nastupi tokom narednih godina, a 2017-te u saradnji sa Sacha Skarbek-om izdaju novi album "The Tipping Point" i beleže svoj prvi nastup u Velikoj Britaniji još od 2005-te. Trenutno bend najavljuje novu turneju za februar 2022.

Tears For Fears en VIVO - Mad World - LIVE in LA Studio The Village 2014 HD

Sloboda

Kotrlja se zanos a reči fali
još jednom vidim kako smo to pali
Krećemo li se ili smo stali
Još uvek se srećemo i sve smo dali.

Mladosti stare, starosti hvale
kažu nismo budale,
samo smo dužni ne biti tužni,
a dužni su uvek ružni

I sve za slobodu činiti treba,
a deluje ona ko još jedna stega.
Jer biti slobodan nije za svakog
sloboda se dobija radom i ratom.

Kriv svet

Samo mala jama je dovoljna
Da se pokrijem zemljom
Izdahnem somot iz pluća
I hodam sa senom

Ostavivši mrak na korak od sebe.
Nedovoljne i strašne bede.
Spoznaje života kao vraga
materijalističkoga gada.

Usamljene reči dodir traže
kuda dalje a da ne bude grabež.
Misli duboke plivaju plitko,
sad je sve sivo, sve je sad britko.

Ali tračak nade daje mi svet
da ipak nije kriv, da nije truo.
Ima još uvek dobrih stvari
iako sve mora da stari.